Bezbednost i zdravlje na radu nije samo apstraktna zakonska obaveza — to je sistem koji, kada je pravilno uspostavljen, štiti zaposlene od povreda, a firmu od kazni, tužbi i zastoja u poslovanju. Centralni dokument tog sistema je akt o proceni rizika.
U ovom tekstu objašnjavamo šta je to, zašto je obavezan, ko ga mora imati i šta se dešava ako ga firma nema ili je zastareo.
Šta je akt o proceni rizika?
Akt o proceni rizika je pisani dokument koji identifikuje sve opasnosti i štetnosti na radnim mestima u firmi, procenjuje nivo rizika i propisuje konkretne mere zaštite. Nije generički dokument — mora biti izrađen za svako radno mesto posebno, u skladu sa stvarnim uslovima rada.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu obavezuje gotovo svakog poslodavca da izradi i primeni ovaj akt. Bez njega, firma ne može legalno da organizuje rad, sprovodi obuke zaposlenih niti da prođe inspekcijsku kontrolu.
Poslodavac je dužan da izradi akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i da primenjuje propisane mere za njihovo otklanjanje.
Ko mora da ima akt o proceni rizika?
Kratki odgovor: gotovo svaki poslodavac koji ima zaposlene. Obaveza važi bez obzira na veličinu firme, broj zaposlenih ili delatnost. Evo najčešćih primera:
- Preduzeća iz oblasti građevinarstva, proizvodnje i logistike
- Maloprodajni i veleprodajni objekti sa zaposlenima
- Ugostiteljski i hotelijerski objekti
- Kancelarijske firme i agencije
- Zdravstvene ustanove i ordinacije
- Transportne kompanije i servisi
Jedini izuzetak su preduzetnici koji rade sami, bez ijednog zaposlenog. Čim angažujete prvu osobu, obaveza nastaje.
Šta mora da sadrži?
Akt o proceni rizika nije slobodnog formata — Zakon i prateći pravilnici propisuju minimalan sadržaj. Svaki dokument mora da sadrži:
- Opis tehnološkog i radnog procesa
- Popis radnih mesta i opisa poslova
- Identifikaciju opasnosti i štetnosti po radnim mestima
- Procenu rizika (nivo, verovatnoća, posledice)
- Mere za eliminaciju ili smanjenje rizika
- Plan primene utvrđenih mera
- Datum izrade i potpis odgovornog lica
Dokumentacija mora biti ažurirana svaki put kada se promene uslovi rada, uvede nova oprema, promeni tehnološki proces ili dođe do povrede na radu.
Ko ga izrađuje?
Akt o proceni rizika može da izradi interno stručno lice za BZR ako ga firma ima, ili licencirana agencija za bezbednost i zdravlje na radu. Važno je da lice koje ga izrađuje poseduje odgovarajuće stručne kvalifikacije i poznaje specifičnosti delatnosti firme.
Za većinu malih i srednjih preduzeća, angažovanje eksterne BZR agencije je najekonomičniji i najpouzdaniji izbor — dokumentacija se izrađuje brzo, u skladu sa propisima, uz obilazak lokacije i uvid u stvarne uslove rada.
Šta se dešava ako firma nema akt o proceni rizika?
Nepostojanje akta o proceni rizika predstavlja ozbiljan zakonski prekršaj. Inspekcija rada može izreći novčane kazne, a u slučaju povrede na radu odgovornost poslodavca se značajno uvećava.
- Novčane kazne za pravna lica mogu iznositi i do nekoliko stotina hiljada dinara
- Odgovorno lice u firmi može biti kažnjeno lično
- U slučaju teže povrede na radu, tužilaštvo može pokrenuti krivičnu istragu
- Osiguravajuće kuće mogu odbiti isplatu naknade ako BZR dokumentacija nije uredna
Zaključak
Akt o proceni rizika nije birokratska forma — to je alat koji, ako se pravilno primeni, smanjuje broj povreda, skraćuje bolovanja i štiti firmu od pravnih i finansijskih posledica.
Ako vaša firma još uvek nema ovaj dokument, ili je zastareo, kontaktirajte nas za besplatnu konsultaciju. Naš tim izrađuje akte o proceni rizika brzo, temeljno i u skladu sa svim zakonskim zahtevima.
